Ni jedan praznik nema više običaja od Božića. Najčešći običaji su: polaganje badnjaka, zastiranje domova slamom, kvocanje i pijukanje, mešenje česnice, pečenje pečenice, položajnik, a ima i mnogih drugih verovanja, izreka i poslovica.
Ranije, dok su ljudi više živeli na selu, a ponegde i danas, na Badnji dan, pre nego što se sunce rodi, jedan od ukućana ode u zabran (šumu) i izabere drvo, koje mora biti mlado i cerovo. Pre nego što zamahne sekirom, pospe drvo žitom i kaže mu:
Dobro jutro i čestiti ti Badnji dan.
I tako je isečen Badnjak. Uveče se Badnjak unosi u kuću, ali slama kojom se pospe pod. Na Badnji dan se posti. Badnje veče spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu za osobe koje su prijateljski bliske kaže da su ‘kao Božić i Badnji dan’. Večera za Badnje veče je posna, najčešće se sprema prebranac, sveža ili sušena riba, kao i druga posna jela. Nekada ljudi nisu imali mogućnosti da prave posne slatkiše, pa su kao poslasticu na ovaj dan služili suvo voće i med. Danas imamo ZEBRA SWEETS sa njihovim posnim programom:
Za Badnje veče deci dolazi i Božić Bata. A ko je Božić Bata? Sveti Nikola.
Jedne noći, svetom Nikoli je u san došao anđeo koji mu je rekao da u svetu postoji mnogo siromašne dece kojima roditelji ništa ne mogu da priušte, da ta deca, isto kao i ona bogatija, žele igračke i slatkiše, ali da ne mogu da ih imaju. Gledajući kako anđelu suze klize niz lice, Sveti Nikola je pitao šta može da uradi kako bi siromašnoj deci doneo bar malo radosti.
– Upregni konje, sedi u svoje sanke i podeli svoj siromašnoj deci na svetu poklone, na Božić, u noći kada je rođen Isus. – rekao je anđeo
– Ali, odakle mi igračke za svu decu sveta, i kako mogu da ih podelim u samo jednoj noći? – pitao je Sveti Nikola.
– Isus će ti pomoći – odgovorio je anđeo.
Da bi stigao da napravi igračke Isus je svetom Nikoli poslao anđele da mu pomognu. Kako je žurio da napravi igračke, sveti Nikola nije stigao da jede i od tada se posti na Badnji dan. Kad je palo Badnje veče, Isus je učinio još jedno čudo: omogućio je Nikoli da obiđe svu decu sveta za jednu noć. I tako se rodio Božić Bata…
Božić je najradosniji hrišćanski praznik. Prvi dan je uvek 7. januara i praznuje se tri dana. Ljudi se pozdravljaju: “Hristos se rodi!”, a otpozdravljaju sa: “Vaistinu se rodi!”
Na Božić, rano ujutru, u kuću dolazi specijalni gost. On se zove položajnik ili polažajnik. Smatra se da će ta osoba cele naredne godine donositi sreću u kuću.
Rano ujutru na Božić domaćica mesi česnicu. Što se česnice tiče – sto sela, sto običaja. Negde se pravi od kukuruznog brašna, negde je to slatka pogača, negde obična pogača… Neko u česnicu pored novčića stavlja još i pasulj (simbolizuje ovce), dren (simbol zdravlja), komadić praga kuće (simbolizuje kuću), zrno kukuruza (simbolizuje svinje)… a neko samo novčić. Kada je česnica pečena, iznosi se na sto na koji je postavljen Božićni ručak. Česnica se lomi ili seče (kako kod koga) na onoliko delova koliko ima ukućana. Po narodnom verovanju, onaj ko dobije deo u kome je novčić – biće srećan cele godine.
Običaj je da Božićna trpeza bude što bogatija, da na njoj ima svega, jer će takva i godina pred nama biti. Božićna trpeza je nezamisliva bez torte i kolača. Da toga bude na vašoj trpezi – pobrinuće se ZEBRA SWEETS:
ZEBRA SWEETS torte i kolače možete naručiti:
– TC Gradski Dom, Dr Zorana Đinđića 10, 034/367-400
(ponedeljak – subota 08:00-20:30, nedelja 10:00-15:00)
– Erdoglija, Daničićeva 109 (preko puta „Y“ ipsilona), 034/356-500
(ponedeljak – subota 08:00-20:00, nedelja 10:00-15:00)
– Zebra Cuba, Dr. Ilije Kolovića 1 (kod I gimnazije), 034/332-061
(ponedeljak – subota 09:00-20:00, nedelja 10:00-15:00)
– Zebra Aerodrom, Tržnica na Aerodromu, 034/355-338
(ponedeljak – petak 07:30-20:00, subota – nedelja 07:30-15:00)
kao i u Zebrinoj bazi:
Tome Vučića 31, Proizvodnja, 34000 Kragujevac, 034/323-671
Na Facebooku stranica ZEBRA SWEETS se nalazi na ovom linku.
