Na BeoWine-u, u Beogradu, smo pričali sa Darkom Bogdanovićem, enologom vinarije Aleksandrović.
Sama vinarija ima dugu tradiciju, preko 100 godina pravljenja vina. Pradeda, Miloš Aleksandrović, je bio jedan od osnivača Vinčanske vinogradarske zadruge 1903.godine. Porodica Aleksandrović je do početka II svetskog rata imala 30.000 čokota i od početka je blisko sarađivala sa vinogradarima i vinarima kraljevih podruma. Tradiciju nastavljaju deda Života i Aleksandar Aleksandrović. Kada je 1992. godine čuveni dvorski podrumar Živan Tadić, koji je posle II svetskog rata emigrirao u Kanadu, saznao da porodica Aleksandrović obnavlja vinarsku tradiciju oplenačkog kraja, poslao je u Vinču originalnu recepturu: sortni sastav Trijumfa, najboljeg vina kraljevih podruma koje se pre drugog svetskog rata pilo na skoro svim evropskim dvorovima. Tako su u podrumu vinarije Aleksandrović, na osnovu požutelog rukopisa počeli da ispisuju nove stranice duge porodične istorije vinogradarstva i vinarstva oslanjajući se na iskustva predaka, nova naučna saznanja i modernu tehnologiju. Nova etapa u razvoju Vinarije Aleksandrović počinje 2000.godine, posle političkih promena u Srbiji, kada je sagrađena nova vinarija i nabavljena najsavremenija oprema za proizvodnju vrhunskih vina. Danas je porodica Aleksandrović sa svojim vinima vodeća srpska privatna vinarija.
Prošla godina nije bila, što se vremenskih uslova tiče, najbolja godina. Bila je teška za sve vinare. Kako je vinarija Aleksandrović prošla u tom smislu?
Kao i za sve i za nas je bila to teška godina, ali imamo sreću da imamo dosta vinograda, 75 ha, tako da smo programima, berbama i aktivnošću u vinogradu uspeli da spasemo onoliko koliko nam treba da bi prebrodili sledeću godinu. Biće tu vina zadovoljavajućeg kvaliteta, ako ne i odličnog, koje će nam poslužiti do sledeće berbe.
Da li to znači da ste išli na kvalitet vina, a ne na kvantitet?
Naravno da smo išli na kvalitet. Kvalitet odlikuje vinariju Aleksandrović.
Šta misliš da će biti trend od vaših vina ove godine na tržištu?
Novi roze koji vinarija Aleksandrović planira da izbaci za par meseci na tržište. Mislim da će da bude nešto sasvim novo u Srbiji. Biće kao onaj roze iz Provanse: mirisan, svež, voćni, lagan, lepršav. Roze ima najveću tendeciju rastu zadnjih nekoliko godina kako u svetu, tako i kod nas. Mišljenja sam da će taj roze da bude nešto što će biti najinteresantnije na tržištu.
(Foto: Mina Jevremović)
Da li će se vinarija Aleksandrović predstaviti Kragujevčanima na neki način? U okviru nekih manifestacija ili pojedinačno?
To zaista ne mogu da ti kažem, jer nisam upoznat sa marketinškom kampanjom. Ali znam da ćemo svakako učestvovati na festivalu vina u Kragujevcu.
Da li ćete učestvovati na takmičenjima?
Koncentrišemo se na internacionalna takmičenja. Sigurno ćemo nastupati opet u Šangaju, Londonu, Njujorku, Tokiju… Cilj nam je da se prošireimo na ta tržišta.
Vinarija Aleksandrović je došla na ideju da napravi „Udruženje vinara Šumadije“ da biste bili jači zajedničkim nastupom na tržištu.
Jeste. I da bismo pokrenuli priču vinskog turizma u Srbiji. Srbija ima veliki potencijal vinskog turizma, samo je, nažalost, neiskorišćen i vinar, koliko god bio jak, sam ne može ništa da uradi. Zato mora da postoji udruženje, da kada nama dođu gosti iz inostranstva imaju, ako ne ceo vikend, a ono bar jedan dan ispunjen obilascima šumadijskih vinarija.
Koliko vinarija čini udruženje?
Trenutno ima petnaest vinarija u udruženju. Cilj nam je da ih bude što više, da sve mogu da prime posetioce. I ne samo to, već da zajedničkim snagama nastupaju na inostranim tržištima. Da privuku što više posetilaca iz inostranstva. Gledajući zemlje iz okruženja, kao što su Hrvatska i Slovenija, možemo videti da su oni to mnogo dobro uradili. Tim zajedničkim nastupanjima su napravili trenutno jedan od najinteresantnijih vinskih regiona za posetu turista u celoj Evropi. Da ne pričamo o jednoj Toskani, koja je osamdesetih godina prošlog veka bila ništa specijalno, međutim, ljudi su se udružili i sada imamo jedan od najpoznatijih vinskih regiona na svetu. Šumadija ima potencijal da bude bolja od Toskane.
Da li vinarija Aleksandrović ima smeštajne kapacitete? Da li možete da primite turiste i na smeštaj?
Nemamo, jer nam to nije cilj. Naš cilj je da gosti dođu kod nas u vinariju, obiđu vinariju, obiđu vinograde, probaju vina i da odsednu u neki od hotela u Topoli ili Arenđolovcu…
Uskoro će biti i Salon vina u Kragujevcu…
Da, biće. U hotelu Kragujevac. Mi ćemo učestvovati i ja sam vrlo srećan zbog tog festivala. Jako mi je drago i kad dođem na degustacije vina u Kragujevac, jer se nešto lepo u Šumadiji dešava. Degustacije su lepo posećene. Ljudi u Šumadiji vole vina, tako da mislim da je predstojeći festival pun pogodak. Cela priča će se približiti Kragujevčanima. Kragujevac je veliki grad, sličan po veličini sa Novim Sadom; i dok u Novom Sadu imamo festivale vina na mesečnom nivou u Kragujevcu ih nemamo. To želimo da promenimo.
Nadam se da ćete uspeti. Hvala na vremenu izdvojenom za nas.
Hvala tebi.
