Ponekad se čini da se problem reši, ako viknete na dete. Da je vikanje rešenje, roditeljstvo bi bilo „piece of cake“ (što bi Ameri rekli). Verovali ili ne, čak i sporadični povici na decu će vremenom prestati da budu delotvorni. Ponekad je frustrirajuće biti roditelj. Ali, isto tako, ponekad je frustrirajuće biti i dete.
Vikanje ne rešava probleme. A prekomereno vikanje vas čini emocionalno jednakima sa decom.
Za početak, da razjasnimo šta deca nauče od Vas kada vičete na njih:
Vaša deca će shvatiti da vi, kao roditelj, možete da izgubite kontrolu. Jednom kada pronađu način da vas dovedu do ludila – neće prestajati to da rade.- Vaša deca uče da jači pobeđuje (jači ste od njih i izlazite kao pobednik).
- Deca uče kako da vas „isključe“ mentalno i emocionalno. Tokom vikanja, osobe (i deca i odrasli) se isključuju na dva načina: ili prestaju da obraćaju pažnju na onoga ko viče ili uzvraćaju na isti način.
- Vikanje ne uči decu da se suoče sa problemom i njegovim rešenjem.
Kako se, onda, ophoditi prema deci?
- Koristite lice-u-lice komunikaciju. Ako je dete malo, čučnite ili kleknite ispred njega i smireno recite da ne radi nešto što ne bi trebalo da radi. Ne vičite na njega iz drugog kraja prostorije ili iz druge sobe, već mu priđite i smireno objasnite da to ne radi. Ako treba, ponovite više puta.
- Uvek imajte smiren izraz lica u komunikaciji sa decom. Kada pričate sa decom, ma koliko Vam bio smiren glas, ako ste namršteni ili gestom pokažate svoj bes – oni će znati da su Vas izveli iz takta i nastaviće sa tim.
- Morate da imate utvrđen raspored. Ako je svaki dan stihijski, deca će biti zbunjena. Naročito manjoj deci je potrebno da znaju kada se ustaje, kada su obroci, kada se dremka, spava… Ustalite rutinu i probleme ćete svesti na minimum.
- Razgovarajte sa decom o vikanju. Izaberite miran dan, kada su deca vesela i započnite temu o vikanju. Objasnite deci da to nije nikada rešenje, da se time ništa ne postiže, da je vikanje odraz nemoći, a ne hrabrosti…
- Ako dete/deca počnu sa vikanjem, jednostavno im okrenite leđa i izađite iz sobe uz reči
„Tvoje ponašanje mi se nimalo ne dopada. Ne želim da komuniciram sa tobom dok si u takvom raspoloženju“.
Dete, ako je manje, može početi da urla i da se valja po podu, da udara rukom o zid ili nešto treće; ali vi samo izađite iz sobe i petnaestak minuta se ne obraćajte detetu/deci. Na ovaj način deci će biti jasno da se sa vama ne mogu nadvikivati i da dranje nećete tolerisati.
Vašim stavom učite decu komunikaciji. Ako se u vašoj kući dosta viče, nemojte se iznenaditi što su i deca sklona izlivima besa i vici. Potrudite se da deca odrastu u mirnom okruženju i videćete da će im i ponašanje biti zadovoljavajuće.
