Kod vernika, koji Uskrs slave po Julijanskom kalendaru, Uskrs se naziva i Vaskrs. Vuk Karadžić, u svom “Rječniku” pominje i druge nazive – Vaskrsenje, Uskrs, Vazam, Veligdan. Kod drugih slovenskih naroda postoje različiti nazivi ovog praznika. Kod Rusa – Pasha, Paska, kod Belorusa – Vjalikdzen, Ukrajinaca Velykden;kod Poljaka – Wielkanoc, Čeha – Velikonoce, kod Slovenaca – Velika noč , kod Bugara i Makedonaca, kao i u narodnim govorima istočne Srbije – Velikden.
Nedelja u kojoj pada Uskrs naziva se Velika ili Strasna nedelja. Naziv „strasna“ dolazi od staroslovenskog “strast” što znači „stradanje, tuga“. U toku Uskršnje nedelje „carska vrata“ na oltaru u pravoslavnim hramovima se ne zatvaraju. U Rusiji, svako je mogao na Uskrs da priđe zvoniku i da zvoni. Zvuk zvona simbolizuje glas Božji i smatralo se dokle se čuje udar zvona dotle je i granica do koje može doći svako zlo usmereno na ljude.
Što se tradicije i običaja tiče – neizostavan deo je farbanje jaja.
Kako se farbaju jaja?
Običaj je da se jaja farbaju na Veliki petak. Jaja farba domaćica kuće. Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom (u kome će kuvati i farbati jaja) dodaje malo osvećene vodice, koja je osvećena u toku vaskršnjeg posta. Prvo se farbaju crvena jaja. Prvo jaje, koje se spusti u vodu i ofarba ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove se “čuvarkuća”. Nekada je bio običaj da se jaja farbaju u crvenu i plavu boju. Crvena boja se dobijala kuvanjem u lukovini ili broću; a plavo-zelena boja je dobijana kuvanjem jaja u zelju. Crvena boja označava Hristovu božansku, a plava ljudsku prirodu. I zato se najčešće u te dve boje jaja farbaju. Jaja inače označavaju nešto iz čega nastaje novi život. Na ikonama Hrist do svog tela ima crvenu tkaninu, a preko nje plavi ogrtač. Bogorodica ima plavu tkaninu, a ogrnuta je u crveno. To simbolizuje Bogorodicu kao ljudsko biće ogrnuto božanskim, a Hrista kao božansko biće ogrnuto ljudskim.
Farbanje jaja vrši se u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalina Mironosica putovala u Rim da propoveda Jevanđelje, i posetila cara Tiberija. Tada mu je, u znak pažnje, kao poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima: “Hristos Vaskrse”.
Još jedan običaj vezan za Veliki petak je i odsustvo svakog radovanja. Naime, vernici tog dana ne slušaju muziku, ne predaju se ostalim radosnim sadržajima, ne vesele se, jer je Veliki petak najtužniji hrišćanski praznik (tada je razapet Isus Hrist).
Kao što je već rečeno, Uskrs uvek pada u nedelju. Što se običaja za Uskrs tiče, pa, može se reći da variraju od kraja do kraja zemlje (kao što je slučaj i sa običajima vezanim za druge praznike). Neki od običaja su:
- Za Uskrs valja ustati rano ujutru, a ne otići na spavanje pre ponoći. Ukoliko bi se otišlo na spavanje pre ponoći, to bi značilo da će do narednog Uskrsa osoba da bude pospana i nesklona poslu;
- Ujutru se valja umiti vodom u kojoj je potopljen dren, zdravac, bosiljak i crveno vaskršnje jaje;
- Decu valja dotaći crvenim jajetom – da budu crvena i zdrava tokom godine;
- Prvo se omrsiti vaskršnjim jajetom;
- Na Uskrs, rano ujutru ljudi su odlazili u crkve na jutrenje; U Rusiji je bio običaj da ako se neko uspava i ne dođe na jutrenje u crkvu idu po njega, polivaju ga vodom, ili ga bacaju u reku. U 17. veku, Sinod Ruske crkve je posebnim ukazom zabranio provođenje ovog običaja.
- Posle ručka ljudi su se okupljali kod Crkve, a ako u selu nema crkve, pod zapis (sveto drvo);
- U nekim selima južnog Banata, Bačke i Srema, po ulicama gde je prolazila litija palili su vatre, ili sveće u prozorima.
- Ako Uskrs padne pre Đurđevdana nije se jelo jagnjeće meso;
- Za Uskrs se mese posebni hlebovi. U istočnoj Srbiji i nekim delovima Vojvodine peku se lepinje s umetnutim celim jajetom (kovržanjak), koje su međusobno razmenjuju sa prijateljima;
- Na dan Uskrsa se kriju jaja i slatkiši po dvorištu i kući, pa deca traže skrivene darove;
- Na drugi dan Uskrsa, koji se zove Pobusani ponedeljak, ide se na groblje i na svaki grob se ostavlja po jedno crveno jaje (da bi i preminuli preci uživali u vaskrsenju isusa Hrista). Ovaj dan se zove i Vodeni ponedeljak, jer tada momci i mladi ljudi polivaju vodom devojke i mlade žene. Na ovaj ponedeljak valja i ostaviti razbijeno uskršnje jaje u njivi, da njiva bude plodna. A daje se i uskršnje jaje stoci da ga pojede, da bi cele godine bila zdrava.
Na dan Uskrsa neizostavno je i kucanje jajima. A neizostavna je i torta kao deo uskršnjeg ručka. A gde nabaviti najbolju tortu i obradovati porodicu? U ZEBRA SWEETS!
Narudžbine torti za Uskrs se primaju zaključno sa 08.04.2015. Torte možete naručiti lično ili putem telefona:
– TC Gradski Dom, Dr Zorana Đinđića 10, 034/367-400
(ponedeljak – subota 08:00-20:30, nedelja 10:00-15:00)
– Erdoglija, Daničićeva 109 (preko puta „Y“ ipsilona), 034/356-500
(ponedeljak – subota 08:00-20:00, nedelja 10:00-15:00)
– Zebra Cuba, Dr. Ilije Kolovića 1 (kod I gimnazije), 034/332-061
(ponedeljak – subota 09:00-20:00, nedelja 10:00-15:00)
– Zebra Aerodrom, Tržnica na Aerodromu, 034/355-338
(ponedeljak – petak 07:30-20:00, subota – nedelja 07:30-15:00)
kao i u Zebrinoj bazi:
Tome Vučića 31, Proizvodnja, 34000 Kragujevac, 034 323 671
ili putem poruke na zvaničnoj Facebook stranici Zebra SWEETS koja se nalazi na ovom linku.
