Zlatara “Tommy Gold” radi već tri godine, nalazi se u ulici Lole Ribara br.13, a kontakt telefon zlatare je 064/313-64-13. Mladom vlasniku, Jovanu, prvo se javila ljubav prema kovanicama da bi se to kasnije prenelo i na ljubav prema nakitu.
U ponudi imaju veliki izbor burmi i ostalog prstenja, minđuša, narukvica i ogrlica, a bićete zadivljeni i izborom nakita sa Swarovski kristalima.
Ko najčešće kupuje, i šta?
Najčešće kupuju žene, i to mindjuše, ali neretko kupe sebi i prsten. Posle toga, najprodavanije su svakako burme.
Da li se danas više kupuje belo ili žuto zlato i šta je zapravo ‘’belo zlato’’?
Definitivno se više kupuje belo zlato. Što se njega tiče, u osnovi je potpuno istog sastava kao i žuto, s tim sto se prevlači bojom koja u sebi sadrži srebro, kako bi se dobila ‘’bela’’ to jest, srebrna boja nakita. Druge razlike nema.
Da li je bilo nekih posebnih zahteva naručilaca u pogledu izrade burmi?
Bilo je. Jedan od zahteva bila je i burma sa brilijantima. I to sa četiri brilijanta. To je ujedno i jedan od najskupljih komada nakita koje smo ikada prodali, a dobila je jedna dama u Nemačkoj.
Verovatno najveći problem muškarcima predstavlja veličina prstena, onda kada ga biraju bez znanja lepše polovine. Šta raditi kada je prsten veliki?
Ako je razlika u jednom broju, prsten možemo suziti presom, a ako je više, moramo ga seći.
Da li to utiče na fizički izgled prstena?
Ukoliko nema cirkona, potpuno su neprimetni tragovi sužavanja. Međutim, ako prsten ima cirkone to utiče na izgled prstena te je bolje zameniti ga, ako postoji ta mogućnost.
Sa kim muškarci najčešće biraju burme, osim sa izabranicom? Kako to izgleda?
Uglavnom parovi zajedno biraju burme. Tu najčešće i najduže biraju žene, a muškarci se ne bune mnogo niti negoduju oko cene. Čak i ako je cena previše visoka za njihove mogućnosti, možemo stanjiti burmu te cena bude niža, a svi budu zadovoljni.
Što se tiče graviranja, na koji način to radite?
Graviranje radimo mašinski.
S obzirom na to da radite i otkup zlata, da li se desilo da neko pokušava da vas prevari, u smislu, da donese nešto što nije zlato i pokuša da Vam proda? Kako se zapravo to proverava?
Često se događa da neko donese i ono što nije zlato, međutim, to nije uvek sa lošom namerom. Postoje i toliko dobre pozlate da se desilo čak i da otkupimo neki komad nakita, koji je prošao proveru, a na kraju se ispostavi da to nije zlato. Sastav proveravamo tako što se površina malo ogrebe ili isturpija, pa se nanese odredjena kiselina sa kojom metal reaguje i na taj način se utvrdi da li je u pitanju zlato, pozlata ili neki drugi metal.
Možete li nam pojasniti zašto čak i države i dan danas kao rezerve čuvaju zlatne poluge umesto, recimo, dijamanata koji takođe ne gube vrednost?
Zato što je zlato oduvek bilo sredstvo plaćanja. Od 3000. godine pre nove ere pa sve do nedavno, do 1973.godine, zlato je u osnovi bilo sredstvo plaćanja. Čak je papirni novac bio samo pokriće, garancija da ćete platiti u zlatu. Na starim papirnim novčanicama je pisalo – ’’donosiocu plaća u zlatu’’ – i iznos.
