NBA draft često se smatra za lutriju jer su čak i neki od najboljih igrača svih vremena znali da promaše investiciju i pogrešno odrede potencijal nekog igrača. Majkl Džordan je na pr. promašio sa Kvomijem Braunom, koga je njegov Vašington 2001. uzeo sa prve pozicije i koji je zauvek ostao epizodista sa 4-5 poena i isto toliko skokova po meču. Te godine, Džordan ga je kao sportski direktor Vizardsa uzeo ispred igrača poput Poa Gasola, Tonija Parkera i dr.
I sam Džordan izabran je tek sa treće pozicije, tako da ne treba da čudi da neki prvi i drugi pikovi propadnu i izgube se u zbrci NBA lige, a deseti i petnaesti izrastu u ol-star igrače.
Evo kako su se pokazali momci izabrani u prethodnih pet godina:
2014
Još je rano predviđati koliki će uticaj napraviti momci sa prošlogodišnjeg drafta, ali za sada se sigurno može reći da je mladi Endru Vigins zasluženo draftovan s prve pozicije jer pruža odlične partije u dresu Minesote i gotovo je izvesno da će poneti titulu rukija godine. Drugi pik, Džabari Parker se, nažalost, teško povredio i za njega je sezona prerano završena, iako je pokazivao naznake velikog igrača. Svi ostali za sada igraju marginalne uloge u jačim ili osrednjim i slabijim timovima. Pažnju treba obratiti na Elfrida Pejtona (10) iz Orlanda i možda trećeg pika Džoela Embida iz Filadelfije, ali i Miča MekGerija (21) koji je nedavno eksplodirao u dresu Oklahome.
2013.
Prvi pik je definitivno promašaj. Entoni Benet je prethodne sezone imao malo uticaja na igru tima koji ga je uzeo – Klivlend Kavalirsa – te je ove trejdovan u Minesotu, gde takođe ima slabu minutažu i još slabiju statistiku. Viktor Oladipo je izabran kao drugi pik i pokazao je da je zasluženo visoko kotiran, pružajući odlične partije u Orlandu. Oto Porter je izabran kao treći pik, ali se i ove sezone nije nametnuo u Vašingtonu i važi za promašaj, dok je najveći pogodak ostvarila Filadelfija uzevši rukija godine, Majkla Karter-Vilijamsa, sa 11. pozicije. Još 5-6 igrača sa ovog drafta sada igra u startnim postavama svojih klubova, ali pažnju možda treba obratiti na one koji ne igraju, poput Mejsona Plamlija u Bruklinu i Tima Hardaveja mlađeg u Njujorku.
2012.
Ovde je sve jasno: supertalentovani Entoni Dejvis je uzet sa prve pozicije i tri godine kasnije u konkurenciji je za MVP-a godine. Dejvis briljira u dresu Nju Orleansa i s obzirom na to da još nije napunio ni 22 godine, predviđa mu se neverovatna karijera. Majkl Kid-Gilkrist je bio drugi i za sada pruža solidne partije u Šarlotu, iako ne baš odlične, dok je Bredli Bil (3) jedan od najboljih igrača Vašingtona treću godinu zaredom. Dion Vejters (4) kuburi uprkos talentu, Tomas Robinson je apsolutni promašaj na 5. mestu, a pored Nju Orleansa i neprikosnovenog Dejvisa, najbolji posao odradio je Portland uzevši novopečenog ol-star igrača Demijana Lilarda (6), koji je te sezone odneo i laskavo priznanje rukija godine (i to jednoglasno). Vredi još spomenuti i Džereda Salindžera, koji je draftovan tek sa 21. pozicije, ali jedan je od najboljih igrača Bostona ove sezone.
2011.
I ove godine je prva pozicija bila jasna – Kajri Irving (momak koji je Srbiji ubacio onih 6 trojki u finalu SP) je zasluženo proglašen za rukija godine, ali i za MVP-a ol-star meča 2014. Talentovanom Irvingu se ove godine priključilo još nekoliko superstarova, poput Lebrona Džejmsa, Kevina Lava i dr. te se od njih očekuje finale Istoka, a uz malo sreće, možda i šampionski prsten. Najveći promašaj izabran je sa drugog mesta – Derik Vilijams je potpuno izgubljen, najpre u Minesoti, a onda i u Sakramentu. U ovoj zanimljivoj draft godini, može se još reći da su dobro prošli Juta i Toronto, draftujući sada startne centre Kantera (3) i Valančijunasa (5). Još jedan centar iz Evrope dominira parketima NBA lige – Crnogorac Nikola Vučević (16) u Orlandu beleži dvadesetak poena i desetak skokova po meču. Brendon Najt sa pozicije 8 najbolji je poenter Milvokija, Kemba Voker sa pozicije 9 igra istu ulogu u Šarlotu, dok je 11. Klej Tomson u Golden Stejtu već oborio nekoliko rekorda. Vredi spomenuti i Markifa Morisa (13), Tobajasa Herisa (19), Keneta Farida (22) i naročito Kavaja Lenarda, šampionsko krilo San Antonija koji je draftovan tek sa 15. pozicije. Bivši Partizanov pulen Jan Veseli nije se snašao u najjačoj ligi, iako je draftovan sa visoke 6. pozicije u ovoj sjajnoj generaciji.
2010.
Džon Vol je kao prvi pik imao odličnu sezonu (16 poena, 8 asistencija), ali je titula rukija godine ipak jednoglasno otišla Blejku Grifinu, koji je bio prvi pik prethodne sezone, ali je zbog povrede kolena propustio celu 2009-10, te mu se 2010-11 računala kao prva. Drugi pik, Evan Tarner je dobro počeo karijeru, ali se u međuvremenu izgubio i sada pokušava da se vrati u staru formu u dresu Bostona. Derek Fejvors je bio treći i sada je startni krilni centar u Juti, dok se četvrti pik Vesli Džonson i šesti Ekpe Udo kotiraju kao najveći promašaji. Vesli naročito, jer je iza njega ostao DaMarkus Kazins – sada ol-star sa 24 poena i 12 skokova po meču. Monro (7) je najbolji strelac Detroita Hejvard (9) Jute, ali je najveći pogodak definitivno Pol Džordž, koga je Indijana izabrala tek sa desetog mesta i koji uprkos slabog starta, sada važi za jedno od najboljih krila NBA lige iako propušta celu 2014-15 sezonu zbog preloma noge.
Još ima vremena za napredak, a ko će iznenaditi kritičare ostaje da se vidi u sezonama koje dolaze. Bitno je samo raditi na sebi i čekati svoju šansu.
