Kako izaći na kraj sa razmaženom decom?

Razmažena deca su nesrećna jer ih roditelji nisu pripremili za izazove realnog života.

Opet ista priča: vaše dete ljutito vrišti ispred kase u supermarketu, jer mu niste kupili čokoladicu koju je već ubacilo u prepunu korpu. Dok vas neki gledaju s odobravanjem, a drugi sa sažaljenjem, vama je, naravno, neprijatno, jer ste mu već kupili dosta slatkiša…

Očigledno, „epidemija“ razmažene dece, poslednjih 20 godina uzima sve više maha, jer su roditelji u zabludi da je njihov zadatak da svoje naslednike učine srećnim, tvrdi Mirko Mitrović, praktičar transakcione analize.

Dete mlađe od godinu dana, reaguje samo na ono što mu prija, jer to je za njega dobro, a što mu ne prija, to je loše. Kada mu je prijatno, zadovoljno je, a kada je gladno ili mokro, plačem signalizira da nešto nije u redu. Kada roditelj otkloni uzrok neprijatnosti, opet je zadovoljno. Ovakvo ponašanje je normalno za dete u pelenama, ali problem nastaje kada roditelji i kasnije nastave da se tako ponašaju.

I dete i roditelj smatra da su drugi dužni da ispunjavaju njegove želje i da ga usreće. Ali, dužnost roditelja nije da podigne srećno, već samostalno dete koje će biti sposobno da postavi realne ciljeve u životu i da ih ostvari, jer samo tako može da bude zadovoljno i srećno, kaže Mitrović.

438147961_5e43b998b9_o

Naš stručnjak ističe da su razmažena deca u suštini nesrećna jer ih roditelji nisu pripremili za izazove realnog života.

Iz najbolje namere, učinili su im medveđu uslugu, štiteći ih od neprijatnosti kao što su nameštanje kreveta, pospremanje igračaka ili brisanje prašine. Na taj način, roditelj poručuje detetu da će ga usrećiti jer ono to ne može samo, kaže Mirko, upozoravajući da ta deca postaju nesposobna i nesamostalna.

Problem ostaje i kada odrastu, stalno će tražiti nekoga na koga će se osloniti, ko će popravljati njihove greške i trpeti nestašluke i pored koga će se osećati sigurno.

Druga posledica ovakvog načina vaspitanja je ograničena sposobnost za ljubav prema drugima i sebi.

Razmažena deca nisu imala potrebu da se bore za nešto jer su im drugi ispunjavali sve želje, pa nisu naučila da cene sebe, odnosno nisu stekla osećanja samopouzdanja i samopoštovanja. Takođe, nisu naučila da cene druge, oni su im samo instrumenti za zadovoljenje želja.

Međutim, roditelj zna da postoje prijatne a štetne stvari, ali i one koju su neprijatne a korisne.

Dete ne zna da, ako pojede pola kilograma čokolade, to može da mu škodi, ali roditelj zna i to treba da prenese detetu, pre nego što ono dođe u dodir sa „prijatnostima“ kao što su marihuana ili heroin, upozorava naš stručnjak.

S druge strane su neprijatne, a korisne stvari, učenje, pomaganje oko kućnih obaveza i ograničavanje prijatnosti na određenu meru.

Današnje „mekano“ vaspitanje potencira pohvalu i nagradu, a zanemaruje kritiku, zbog čega deca rastu u neuspešne osobe nezadovoljne svojim životom, kaže Mirko.

Ključ vaspitanja dece koja će odrasti u samostalne i uspešne ljude je u odmerenoj i izbalansiranoj primeni kontrole i vaspitanja, odnosno pohvale i kritike.

Izvor: Prva.rs

SVIĐA VAM SE ČLANAK, PODRŽITE NAS!

[efb_likebox fanpage_url=“https://www.facebook.com/lokalnoglobano“ box_width=“250″ box_height=““ colorscheme=“light“ locale=“sr_RS“ responsive=“1″ show_faces=“1″ show_header=“1″ show_stream=“0″ show_border=“1″ ]

Comments

NAJPOPULARNIJE

Copyright © 2011 LOKALNOGLOBALNO.

To Top