Nakon što je izgubio titulu prvaka sveta od Aljehina, Kapablanka je provodio dosta vremena u jednom kafiću u Parizu gde bi često igrao šah sa prijateljima i poznanicima. Dok je jednog dana pio kafu i čitao novine, Kapi je prišao jedan neznanac, pokazao na tablu koja je stajala na stolu i rekao da bi voleo da odigra partiju. Kapino lice se ozarilo i ostavljajući novine on skinu svoju kraljicu sa table i stavi je u džep. Ovaj potez malo je naljutio njegovog protivnika, koji evidentno nije znao s kim igra i on mu reče: „Hej, pa vi me ne poznajete. Možda mogu da vas pobedim bez hendikepa!“ Kapa se samo blago nasmešio i nežno rekao: „Gospodine, da možete da me pobedite, znao bih ko ste.“
Emanuel Lasker je, na primer, često znao da igra sa neznancima pritom ne otkrivajući da je svetski šampion, a znao je i da se našali sa svojim protivnicima tako što je namerno gubio partije koje bi oni počeli bez jedne jake figure (lovac, skakač, top ili kraljica), a pobeđivao partije u kojima je on imao figuru manje. Jednog dana je seo da igra sa slepim čovekom, koji je uprkos svom hendikepu važio za odličnog igrača i nakon desetak poteza, slepac je podigao glavu i rekao: „Ah, Dr Lasker, pretpostavljam?“
Aleksandar Aljehin je jednom prilikom anonimno nabasao na dvojicu šahista od kojih se jedan postavljao vrlo arogantno i hvalio kako je nepobediv. Čak je za jednu partiju sklonio oba skakača sa table, tvrdeći da će pobediti bez njih, što je, ruku na srce i učinio, nastavljajući da verbalno ponižava svog protivnika. Aljehin je tada zamolio za jednu partiju i namerno izgubio od hvalisavca. Zatim je molio za revanš i kada je ovaj pristao, Aljehin je sklonio svoje skakače i pobedio u partiji koja je trajala vrlo kratko. Nakon toga je ustao i predstavio se, rekavši još da je u šahu sve moguće i da nikad ne treba potcenjivati protivnike.
I Aron Nimcovič je igrao anonimno. Jednom prilikom je posetio lokalni šahovski klub u Izraelu i nakon što je lagano pobedio sve igrače, jedan od njih mu reče da ga njegov stil mnogo podseća na Nimcoviča i da je sigurno postao tako dobar jer je analizirao njegovu igru. Dve veoma popularne šahovske anegdote pratile su život Arona Nimcoviča. Prva je priča o njegovoj reakciji nakon poraza od Sejmiša na turniru u Berlinu. Nimcovič je vidno iznerviran, ustao, popeo se na sto i počeo da viče: „Kako sam mogao da izgubim od ovog idiota?!“ (na nemačkom: Gegen diesen Idioten muss ich verlieren). Druga se odnosi na popularnu Laskerovu izjavu da je ’pretnja opasnija od egzekucije’. Kada je na jednom turniru igrao protiv Laskera, Nimcovič je zatražio od sudije da tokom meča zabrani pušenje cigara (Lasker je bio strastven pušač) zbog njegove alergije na dim. Sudija je na to pristao, kao i sam Lasker, naravno, ali je tokom meča ipak izvadio jednu cigaru, odgrizao vrh i stavio je u usta. Kada je Nimcovič protestovao kod sudije, ovaj je rekao da nije bilo prekršaja jer Lasker nije zapalio cigaru. „Da“ – složio se Aron – „Ali svi mi znamo da je pretnja opasnija od egzekucije!“
Bobi Fišer je kao dečak već stekao ime u šahovskom svetu jer je sa 14 godina igrao na prvenstvu SAD-a, a sa samo 15 postao velemajstor. Ipak, brojne pobede na turnirima mu u to vreme nisu donosile mnogo novca, pa je često kuburio sa džeparcem. Jednom prilikom je došao u šahovski klub svog prijatelja sa par dolara u džepu kako bi odigrao nekoliko partija za novac i zaradio dovoljno za izlazak u bioskop. Kada je njegov prijatelj upitao igrače u klubu da li neko želi da igra sa ovim mladim momkom, niko nije pristao jer je delovao suviše mlado. Fišer je rezignirano izleteo napolje, a njegov prijatelj je tek tad otkrio da je u pitanju šampion SAD-a, nakon čega su mnogi zažalili za propuštenom prilikom, a jedan stariji igrač je čak rekao da bi platio i sto dolara (tada je to bilo mnogo novca) samo da sedne naspram Fišera.
Danas bi svetskim šampionima u šahu bilo jako teško da anonimno igraju po klubovima jer u doba interneta svi iole ozbiljniji amaterski šahisti znaju kako izgledaju Magnus Karlsen, Viši Anand i drugi. Ali svakako bi bilo zanimljivo videti nekog od njih pod debelim slojem maske kako u nekoj zagušljivoj kafani zbunjuje hvalisave igrače svojim šahovskim umećem.
