Kada pričamo o programiranju, vezujemo ga za muškarce. Bill Gates je ovo, a Steve Jobs ono… Eto, oni su neki reperi za IT. Jeste li znali da ICTja danas ne bi bilo, da nije bilo žena? Verovali ili ne, prvi programeri su bili žene.
Prvi poznati programer je Ada Lovelace, poznatija kao Kontesa od Lavlejsa. Ada je, inače, bila ćerka lorda Bajrona, pa se njena majka plašila da neće nastaviti očevim stopama i postati poeta, te joj je još u ranom detinjstvu uzela dobrog tutora za matematiku. Već sa 17 godina, Ada odlazi u London gde joj Charles Babbage pokazuje planove za mašinu za koju je bio ubeđen da će moći da izvodi računske operacije. Ada je otišla korak dalje i teorijski dokazala da bi takva mašina mogla da se bavi svim logičkim operacijama: računanjem, muzikom, slikanjem… Ova mašina nikada nije napravljena, ali su Adine opširne beleške korišćene u izradi prvog kompjutera i njegovog programiranja. U njenu čast jedan programski jezik je dobio ime – ADA.
Prvi pravi računar bio je ENIAC koji je izrađivan tokom II svetskog rata. Pošto je mnogo muškaraca bilo u ratu, a i smatralo se da je programiranje više ženski posao, te da je za funkcionisanje kompjutera bitniji hardver od softvera, pisanje softvera je prepušteno ženama.
Targetirane su najbolje studentkinje univerziteta u Americi i njih 6 je pozvano da radi na ENIACu. Tokom rada na ovom računaru, one nisu bile ravnopravne sa muškarcima, smatrano je da rade običan posao, da je slično radu na centrali. Jedna od vodećih programera bila je Jean Jennings Bartik. I sama je rekla da tada ni kolege, ni javnost nisu uvidele koliki je značaj koje su ona i njene koleginice dale u izradi ENIACa, niti da su ikada dobile neko priznanje za to. Posle rata Bartikova je sa svojim timom otišla i radila na prvom komercijalnom kompjuteru UNIVAC.
Jedna žena je odgovorna i što su programski jezici prestali da se pišu u binarnom kodu. Grace Hopper je prva pronašla način da komande kompjuterima zadaje putem reči, a putem brojeva. Ona je uzrok COBOLa. Njen nadimak je bio Queen of Software.
Sve do početka 70ih godina prošlog veka vođena je velika propaganda u Americi gde se devojkama preporučivalo i gde su motivisane na razne načine da budu programeri. Čak je i Cosmo u članku „Computer’s girls“ iz 1967. godine pozitivno pisao o programiranju kao životnom pozivu. A onda su muškarci polako počeli da preuzimaju primat u ovoj branši.
Danas vlada više/manje stereotip da su programeri mahom muškarci, geekovi, nose naočare, više manje su asocijalni i, sem kompjutera, nemaju potrebu za nečim drugim. No, daleko od toga da nema cura u ICTju. Mi imamo i naš dan – Girls in ICT Day, koji se praznuje globalno. Ove godine sam imala veliku čast da budem jedna od učesnica ove manifestacije organizovane od strane naše države, pored Tanje Tatomirović, Nataše Stojkić, Ivane Bojović, Olge Maksimović i Sanje Vuletić.
Eto, ima nas i kod nas. I uspešne smo. Girls in ICT #rules! 😉
