Sedim tako juče u kancu i razmišljam kako bi bilo super da mi svrati neki rock star na kafu, kad ono dođe Vlada iz Goblina. Dobro, nije bilo baš tako, mada lepo zvuči – priznajte.
Juče nismo stigli od obaveza da odemo na press konferenciju koju su pravili naši drugari iz Arena FunFactory, a povodom koncerta Goblina koji će biti održan 25.10, pa smo zamolili Emu i Vladu da svrate na kafu u DigitalFactory, ako uhvate vremena. Kad, eto njih. Kafa je bila… nadam se dobra (teško je uprskati 3u1, ne?). Tako dobih priliku da popričam malo sa Vladom:
Goblini su već drugi put ove godine u Kragujevcu. Prvi put ste bili na Arsenal Festu, a sada pravite samostalan koncert. U oba događaja je uključena Arena FunFactory što me dovodi do zaključka da imate jako lepu saradnju sa njima.
Da. Ovo je već druga godina za redom kako dolazimo na Arsenal u saradnji sa ArenaFactory, a sada, posle samo par meseci dolazimo opet, jer, ipak, je Arsenal Festival. Dve godine smo imali festivalske nastupe, koji su ograničeni vremenski, a velika nam je želja bila da imamo koncert, a da ne bude veliki. Bio sam pre par meseci u Areni i jako mi se svideo prostor. To je prostor u kome želim da imamo koncert. I u kome ćemo imati koncert.
Kragujevačka publika voli Gobline, jer Kragujevac je oduvek pretežno rock grad. Kakav je vaš odnos sa fanovima odavde?
Uvek mi je nelagodno kad treba o tome da pričam i ne bih da zvuči kao fraza „nama je Kragujevac najdraži, najbolji“… Ali, jeste tako. Prvi naš koncert van Šapca desio se baš u Kragujevcu 1994. godine. Od tog prvog koncerta, pa svaki put posle toga kad smo bili, a bili smo 11 puta, uvek smo se divno provodili i pre i za vreme i posle koncerta. Jesmo mi iz Šapca, ali drugi grad koji nam znači i koji volimo jeste Kragujevac. Ne bih da ljigavo zvučim, ali zaista jeste tako.
Vi ste bend koji se bavi savremenim društveno-političkim temama i tako je od samog početka. Vaš poslednji album je surov, realan i ogledalo naše svakodnevice. Da li mislite da ta poruka, da ta energija može da dobaci daleko?
Mi bi najviše voleli da radimo albume o ljubavi, cveću i leptirićima. To što naši albumi zvuče kako zvuče, nismo krivi mi, već stanje zemlje u kojoj živimo. Krajnje nepretenciozno smo pravili ovaj album. Ne verujem da album može nešto da promeni, jer je oko nas letargija. Ljudi se jako teško bude, a sve to je proces. Negde je i razumljivo, jer smo mi kao generacija jedan protest izneli i poprilično loše prošli sa tim. Ono u šta želim da verujem jeste da će neko slušajući tih par tekstova početi drugačije da razmišlja i možda da se jednog dana nešto u ovoj zemlji promeni. Ne bih voleo da se to desi na način na koji se nama desio kao generaciji, ali bojim se da u Srbiji to ne može drukčije.
Deca iz komšiluka je stvar koja je najviše pogodila našu generaciju (prim. aut. generacija rođena 70ih prošlog veka), jer smo bili nosioci tih nekih promena. Kako je nastala ta pesma? Meni se čini da je prosto nastala u dahu. Jesam li u pravu?
Nastala je iz daha, bez ikakvih priprema. U celom procesu pravljenja ovog albuma, zatvorili smo se u jedno dvorište, mali studio i pravili pesme. U jednom trenutku Deca iz komšiluka je samo izletela iz svih nas. Takve pesme baš nastaju iz daha. Nastala je za manje od 40 minuta. Takve pesme čovek nosi u sebi i desi se prilika da ih pustiš iz sebe napolje.
Počeli ste koncertnu sezonu. U prošlosti ste bili poznati i kao bend koji je imao najviše koncerata u regionu po sezoni. Kako sada stoje stvari?
Prosto nemamo neki plan. Ne živimo svi u ovoj zemlji. Poprilično smo vezani za Golubovo slobodno vreme, koje nije ni slobodno vreme, već otimanje od života. Doslovno smo uslovljeni time. I dalje bi voleli da sviramo mnogo više, nego što sviramo, ali nemamo mogućnosti. Svaki mogući trenutak iskoristimo da spojimo par gradova i odradimo koncert. Mi uvek mislimo „sledeće godine će se kockite složiti, pa ćemo svirati još više.“ Sad kad vidim ovu godinu, koja je iza nas, za sledeću godinu se nadam da će biti ista kao ova.
Ljudi vas puno vole kao bend i zato što se niste nikad komercijalizovali. Pretpostavljam da ste mogli, ali činjenica je da niste. Jeste li imali takvih ponuda?
Mislim da ne. U jednom trenutku, pre svega mislim na devedesete godine, mi smo zaista živeli od muzike. Da li smo dobro živeli? Živeli smo onako kako je narod živeo oko nas. Daleko je to bilo od dobrog života, ali bilo je pristojno. Onda, u jednom trenutku, počne to da ti se ne sviđa. Taj neki uslov da moraš da imaš koncert, da moraš da imaš novčani priliv, nije nam prijao. Posle toga se desilo još gore vreme, bombardovanje, mi smo počeli da odrastamo, da pravimo porodice, da mislimo o budućnosti i tu je negde nastao razlaz Goblina. Devet godina nas nije bilo. Hteli smo da se okupimo da odsviramo jedan koncert, jer su svi iza sebe imali svoje poslove, sređene živote… I tako smo krenuli u sve to. Tek sada bi bilo bez veze od svih nas, a imamo svi 40+ godina, da pravimo neku komercijalnu karijeru. A i ljudi koji rade komercijalnu muziku, mislim da to i nije baš nešto što je komercijalno, da se ne nalapaju baš toliko koliko pričaju da lapaju.
Goblini su jako bitni našoj generaciji (prim. aut. generacija 70ih i početak 80ih godina). Možda je trenutak kada smo vas generacijski proglasili apsolutnim kraljevima trenutak kada Bjesovi nisu odsvirali svoj deo koncerta na festu u Beogradu, pa vi uleteli i u njihov termin. Kolaju razne priče o tom događaju (prim. aut. da je Bjesovima smetala kiša). Možeš li da kažeš šta se tada zapravo desilo?
Ne, ne, ne – moram da opravdam svoje prijatelje Bjesove. Nije to uopšte bilo zbog kiše. Došlo je do nekog sukoba na relaciji organizator – Bjesovi. Nije uopšte bilo zbog kiše. To je bio taj neki period kada smo mislili da ćemo da nastavimo kao bend dalje i mogle su i sekire da padaju, a ne kiša – mi bi i tada svirali. Dobar je to koncert bio. U jednom trenutku je čak i kiša prestala da pada. Mi smo se tada fantastično proveli!
Jako se radujem koncertu u Areni i drago mi je što neće biti puno ljudi, već će biti malo intimnija atmosfera.
Jako je lepo svirati Arsenal i velike koncerte, ali smo se kao bend i mi malo uželeli takve atmosfere. Zaista smo željni da vidimo i osobu u zadnjem redu. I mi se iskreno radujemo ovom koncertu. Vidimo se u subotu.
O, i ja se radujem koncertu! A i drugim kreativnim stvarima koji stižu iz Arena FunFactory, ali otom potom… I tako je prošao moj jučerašnji dan na poslu: malo u radu, malo u ispijanju kafice sa muzičkim herojem mladosti, malo u razbijanju mitova u vezi sa drugim rock bendovima… Pa, i nije loše bilo za jedan običan četvrtak, zar ne?
