Neki intervjui, prosto, nisu to. Nekada imaš inicijalnu ideju da uradiš sa nekim intervju, a planirani razgvor se pretvori u prenošenje bogatog iskustva i učenju novih stvari. Gospodin Žika Trakić je osoba bogatog životnog iskustva. Svoje iskustvo i znanje nesebično deli sa drugima. Upustio se u poslovne vode kada to većina nije imala hrabrosti da uradi i napravio kompaniju koja je najstarija u našoj zemlji u svojoj grani privrede. Neki razgovori oplemene čovek. Takav je bio razgovor sa gospodinom Trakićem.
Danas ima dosta ljudi koji se bave turizmom, nazivaju sebe ekspertima, a mnoge agencije sebe nazivaju uspešnima. Znamo da to i nije baš tako. Molim Vas, recite nam kako se rangiraju turističke agencije? Kako je to uređeno?
Agencije imaju ili nemaju licencu. One sa licencom imaju pravo da organizuju putovanja, da prave i sprovode kompletan turistički program. Agencije bez licence nemaju pravo organizacije turističkih tura i bave se subagencijskom prodajom. Što se samih organizatora putovanja tiče i tu imate razlike: ima agencija koje organizuju dobre turističke ture i one koje, kako ih ja nazivam, organizuju „trkačke ture„. Razlika je u ceni i samom programu putovanja. „Trkački program“ ima dosta noćnih vožnji, a nema ni dovoljno vremena za obilazak lokaliteta.
Možete li da nam objasnite to malo bliže. Da li Holiday-u kao nosiocu posla smeta takvo stanje i da li se na neki način borite protiv toga?
Pre svega, razlika je u ceni. Takve agencije se obraćaju ciljnoj grupi putnika koja nema dovoljno novca, a želi da obiđe neku turističku destinaciju. Aranžmani su im jeftiniji. Normalno je da postoji i drugačija ciljna grupa putnika koja želi da plati više, jer im je bitan komfor na putovanju. Jednostavno želi potpuno odmoran da obiđe, upozna sve ono zbog čega je pošao na putovanje. Opet, ima putnika koji dobro ne pročitaju program, posebno oko doplata na putovanju – fakultative, pa im se jeftinija ponuda učini boljom, a ustvari i nije tako u stvarnosti. Te nijanse čine ozbiljnu razliku. Daću Vam primer: već neko vreme aktuelne su turističke posete Parizu. Na tržištu imate cenu koja je za stotinu evra niža od naše, ali podrazumeva četiri noćne vožje u putovanju i četiri noćenja u hotelu. Kako putnik posle tolio vremena i noćenja u autobusu može da oseti duh Pariza. Ili primer trkačkih kratkih boravaka u poznatim turističkim centrima. Primer je turističke ture ” jeftinijeg” aranžmana za Španiju sa usputnim zadržavanjem u Kanu u trajanju od jednog sata. Putnici su videli su Kan. Prošetali Kroazetom, videli Festivalsku dvoranu i produžili dalje. Pitanje da li su čuli priču o Lordu Brungamu, povezali priču sa srpskim ratnicima iz I svetskog rata, koji su ovde bili na oporavku, a njima je Kan posvetio ulicu ”La Serbe”, a da ne govorim o onom užitku, o kafi koja je mogla da se popije u ovom prelepom gradu. Jednog dana, kada budu listali slike ili pogledali na TV-u snimak iz Kana, neće moći radosno da da prozbore: ” Baš sam tu ušivao u ambijentu i popioo kapućino”. Agencije koriste, to što ljudi ne čitaju pažljivo program putovanja, a u ljudi opet vole da prođu što jeftiinije?
Vaša agencija, Holiday, ima aktuelnu ponudu za Pariz. Šta ljudi mogu da očekuju od Vašeg programa putovanja? Kako je koncipiran plan putovanja?
Pre svega koncept je takav da imamo samo jednu noćnu vožnju. U odlasku se putuje se preko Italije. Naši putnici će biti u prilici da pogledaju vrh Alpa – Mon Blan. Prošetaće pored Ženevskog jezera i dalje do Katedrale i spomenika Reformacije. U Parizu će videti sve ono što je najinteresantnije turistima. Osim panoramskog razgledanja grada. Moćiće, ako žele, da posete Luvr, Versaj, jedan dan je ostavljen da upoznaju centralni deo Francuske i krasne dvorce na Loari. Ima dovoljno vremena da uživaju u lepotama Francuske, da probaju i neko vino u vinskom pordrumu kraj Loare. Obići će nekoliko dvoraca. Imaće i jedan slobodan dan u Prizu da obiđu ono što bi i sami poželeli da vide, a što možda nije uključeno u oficijelni program putovanja. Možda će poželeti da vide katedralu Sen Deni u kojoj su sahranjeni svi francuski kraljevi, a koja je bila inspiracija za mauzolej na Oplencu u Topoli. Imaju i dan za odlazak u svet fantayije u Diznilend. U Parizu se boravi 4 dana, tako da postoji mogućnost da se oseti sam duh Pariza. To je sasvim dovoljno vemena da vide i dožive Pariz: duh Sene, Monmarta, panaoramski pogled sa Trokadera na Ajfelov toranj, Marsovo polje… Zatim, tu je divna panorama sa Trijmfalne kapije. Ako se uveče nađete kod Trijumfalne kapije i ako imate dovoljno mašte možete videti dve reke koje teku uporedo jedna sa drugom: žuta i crvena reka. To su zapravo svetla automobila koji prolaze, žuti farovi i crvena štop svetla. Sam pogled na ove ”reke” je očaravajuć.
U povratku je noćenje u Strayburu i obilazak ovog divnog grada uz Rajnu, sa šetnjom ”Malom Francuskom” do Katedrale…
Da li postoji neki skriveni kutak Pariza koji bi vi lično preporučili za obilazak, a da nije obuhvaćen programom putovanja?
Pariz je jako velik i čaroban grad. Ima toliko interesantnosti da nemate vremena za perifernosti. Lično, kada sam na Monmartu sa grupom putnika, volim da sednem u La Boem kafe. Uvek preporučim putnicima: ”Opustite se, sedite da popijete piće, to ostaje u ”albumu” uspomena”. Baš tu, u boemskoj četvrti. Dok piju piće gledaju na slikare, koji se tu tradicionalno okupljaju i slikaju… Biti u Parizu i popiti piće u La Boemu je nešto što se pamti čitav život. Ima još jedno mesto na koje volim uveče da odem i sednem, to je trg Sen Mišeli, mesto gde se okupljaju književnici, pesnici, slikari – pariska i svetska avangarda. Sen Mišel, Sen Žermen, lep i miran deo Pariza, Pariz snova, bar za one koji umeju da sanjare ali i da uživaju. Od ostalog što bi moglo da se vidi – doživi? Možda bi bilo zanimljiva buvlja pijaca na Klinjankuru, međutim mnogo je lepše prošetati do Sorbone i Panteona uz obavezan predah u Luksemburškom parku poviše palate Marije Mediči i Odeona. Izuzetne su večernje vožnje Senom… Za naše grupe putnika praktikujemo vožnje Senom u predvečerje. Zašto predvečerje? Zato što tokom vožnje vidi se dobar broj istorijskih građevina dok polako pada mrak i taman kada se brodićem prolazi pored Ajfelove kule, pale se svetla. To je izuzetan doživljaj. To je doživljaj koji se pamti!
Da li nosite neke doživljaje iz Pariza koje nikada nećete zaboraviti?
U Parizu sam bio prvi put 1970. godine, vodio sam studente. To vreme je bilo obojeno pokretom hipika. Baš na stepenicama ispred Sakr Kera bilo je puno mladih u večernjim satima. Tu smo provodili svako veče. Bilo je dosta mladih sa instrumentima: gitarama, harmonikama, bubnjevima… Tada je jedna pesma, La Bamba, bila popularna; svetski hit. Imali smo situaciju da svi mladi, iz raznih krajeva sveta: Amerikanci, Italijani, Španci, mi iz Jugoslavije, Francuzi, i svi smo zajedno pevali La Bambu. Jedne noći poslednjim metroom vraćali smo se u hotel. Sa našom grupom ušao je mladića sa harmonikom. Jedan putnik iz naše grupe je rekao na srpskom: „Danas je bio lep i potpun dan,. I obilasci i vožnja Senom i šetnja Jelisejskim poljima, eh kada bi ovaj mogao da odsvira ”Žikino kole” bila bi mi puna duša. Momak sa harmonikomj je bez reši razvukao harmoniku i zasvirao Užičko kolo. Bili smo u šoku! Ispostavilo se da je momak sa harmonikom našeg porekla, a to je doživljaj koji nikad neću zaboraviti.
Holiday postoji već 27 godina. Da li možete da nam kažete kako ste se odvažili na otvaranje turističke agencije?
U februaru 1988. godine je donet zakon da mogu da se otvaraju privatne turističke agencije. Taj zakon je stupio na snagu negde u martu mesecu i ja sam tada doneo odluku da krenem sopstvenimj putem. U septembru 1988. godine sam otvorio Holiday. Tada Holiday nije bila prva otvorena turistička agencija u nas, ali danas jeste najstarija, jer je ona prva ugašena. Holiday je danas najstarija privatna turistička agencija u Srbiji.
Gospodin Trakić je ispričao lepu priču o Francuskoj i Parizu. Zagolicao mi je maštu i pričom o Holandiji i Španiji, ali o ovim zemljama neki drugi put…
