Ko je voleo Sunshine, voleće i FEUD. FEUD predvođen Ramirezom (Sunshine), Robertom Perićem, Nikolom Panićem, Aleksandrom Nikićem, Milošem Živićem, Igorom Maleševićem i Vukom Protićem, preti da napravi promene na balkanskoj muzičkoj sceni, a možda čak i u samom društvu. Imala sam zadovoljstvo da popričam baš sa Ramirezom pre koji dan, kad je svratio do nas na kaficu i partiju drugarskog ćaskanja. 😉
Zašto je FEUD nastao i da li je to samo još jedna grupa talentovanih muzičara?
Zašto je FEUD nastao? Pa, zato što sam bio sit kočničara, palamudatora, teoretičara koji stalno nešto objašnjavaju i stalno te ukopaju u tvojoj ideji i nameri, jer oni bolje znaju od tebe samog. Onda sam rekao sebi: ok, napraviću nešto svoje i okupiću ljude oko toga i to ćemo izdići na viši nivo i pokazati svojim primerom kako treba da se radi. Za naš sto mogu da sednu ljudi samo koji imaju iste ciljeve kao i mi, koji ne moraju da misle isto kao mi, ali d aimamo zajednički cilj.
Posle Sunshine si krenuo sa grupom Avanti, a iz Avantija se razvio FEUD.
Da. To je jedna tranzicija, kao tranzicija u društvu: prolazak i pronalazak boljeg nekog načina. Mislio sam da će sve to mnogo brže i lakše da bude, ali… Ja sam iz dva razloga napustio Sunshine. Prvi razlog je to što je država dozvolila ogromnu pirateriju i nije bilo fer prema autorima i izvođačima (pa, ni prema mojoj malenkosti samim tim), jer u ono vreme sam samo na pirateriji izgubio oko 300-400k maraka, to je čista matematika. Nisam hteo da se mirim s tom nepravdom. Drugi razlog je što stvarno više nisam mogao da napravim kompromis sa Banetom, mojim tadašnjim drugarom, sa kojim sam i osnovao bend, jer smo mi bukvalno koristili samo 20% naših kapaciteta što je za mene bilo apsolutno neprihvatljivo.
Da li misliš da rocka danas nema zato što su ljudi nezainteresovani ili zato što taj zvuk mediji nisu podržali…?
Rokenrol je možda ‘propao’ i zbog toga što nije bilo menadžera koji će da podrže tu scenu. Imali smo pecikozu i još par ljudi i bilo je prirodno očekivati da će se pojaviti njihovi naslednici, ali to je izostalo. Medijski rock, takođe, nije zastupljen. Ima ljudi koji se žale što nema rocka, ali čekaju da sve neko odradi umesto njih. Sve nešto čekaju… Šta čekaš? Ko će umesto tebe da se pokrene? Promenila se infrastruktura. Narodnjaci su jeftina zabava, dobili su iz tog razloga prime time i sa tim manjkom kulture, nemam ništa protiv tih izvođača, jer mediji pumpaju taj sistem vrednosti, ali i oni bi mogli da porazmisle oko kompromisa koji prave. U rock se treba uložiti. I to je jedan sistemski problem koji traje. To je sistemska stvar. Kao što je i kultura sistemska stvar. Ako ne postoji kultura, na kraju neće postojati ni identitet naroda. prosto ćemo prisvojiti tuđu kulturu.
Možda to stanje u društvu najbolje oslikava vaša stvar Milion milja (Planeta majmuna). Što se i samog spota za ovu stvar tiče: ubrzo po postavljanju na YT je skinuta. Da li ste ikada dobili odgovor zašto?
Nikada nismo saznali zašto je skinuta sa YTa. Imamo jake pretpostavke zašto se to desilo, ali ne bih da špekulišem bez dokaza. Nekad ljudi ne kapiraju poruku, a nekad s eporuka ne može na prvu ni skapirati. Pogotovu je to teško kod FEUDA, jer mi smo projekat širokog spektra i generišemo više od muzike. što se pesme tiče, da, probali smo da dočaramo naš doživljaj današnjeg društva. Ali nije problem društvo, problem je pojedinac. Ljudi danas ne veruju rođenoj deci. Roditelji ne podržavaju decu. Nema razgovora. Ako dođe dete sa nekom idejom, ukućani će odmah da mu nađu primer nekog komšije Pere koji je probao, pa pukao i slično. Preko medija se širi uticaj. Pitanje je vremena kad će nam deca postati teletabisi. Zašto? Zato što je takva programska šema. A zašto je programska šema takva? Zato što je imitacija života bolja od života koje živimo.
Vi ste imali promociju spotu baš na TV Pink.
Da. Gostovali smo kod Amidže. TV Pink je ispoštovao sve naše tražene standarde bez ikakvih uslova i kompromisa. Prepoznali su kvalitet i dali nam svoj auditorijum. Bili su najbrži i najekspeditivniji, što je za nas bilo neočekivano. Raširili smo poruku brzo i uspešno. Imali smo sjajan odziv posle te emisije: neki su osporavali naše gostovanje, neki nisu. Ali to je suština naše poruke: objasniti je tamo gde je ne razumeju i ne prihvataju. Samo tako se naš projekat može omasoviti, a to je naš cilj.
Zanimljiva je i VLAST. Svako ju je doživeo na svoj način. Neki kao strah od povratka fašizma. Meni je više opomena na kompletnu prošlost. Da bi trebalo da pazimo da ne ponavljamo istoriju. Šta ti misliš o toj percepciji vaše energije od strane drugih ljudi?
Ljudi su shvatili poruku. kroz muziku želimo da pošaljemo poruku baš tu koju si rekla, jer ja to shvatam kao ličnu obavezu prema sebi i mojoj porodici i prema svojim ljudima.Svaki čovek mora da bude iskren prema sebi i iskren u onome što radi. Ljudi su shvatili poruku, ali moraju da se dese još neke stvari da bi došlo do kritične mase i da se vidi stvarno da je došlo do neke promene. Sve je na nama i sve je na pojedincu. Ko te tera da gledaš glupe stvari, da ideš linijom manjeg otpora!? Jeste suštinski problem to što ljudi nemaju pare, da su osuđeni da gledaju televiziju, jer ako ne mogu da prožive život kako treba, proživeće ga kroz imitaciju. Ali oni onda odu u negativnom kontekstu u lokal patriotizam, a da bi čovek bolje video mora da se izmakne, da ode malo dalje. To trenutno ne može, jer ljudi nemaju para, da odu i vide, i da se vrate sa tom energijom i da kažu ‘ajmo sad napred, sad imamo ideje, sad sam svež’. Beda rađa bedu. To hoćemo da promenimo, ali sve kreće od pojedinca.
Eto, uz kaficu smo došli do zaključka: kad bi se svaki pojedinac promenio, došlo bi do promene društva…
