Svakog 06. maja (23. aprila po starom kalendaru) se praznuje sveti Đorđe. Đurđevdan je druga po broju svečara slava u Srba (prva je sveti Nikola). Sveti Đorđe se na ikonama predstavlja na konju, u vojvodskom odelu, kako kopljem probada aždaju. Nešto dalje od njega stoji jedna žena u gospodskom odelu. Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku religiju, žena na ikoni je sveta Aleksandra. Sveti Đorđe je, po verovanju, pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac „neznaboštvu“. Pod pobedom koju je Sveti Đorđe odneo nad aždajom, misli se na prekid progona hrišćana deset godina posle njegove smrti, kao i proglašenje hrišćanstva zvaničnom religijom Rimskog carstva od strane cara Konstantina.
U srpskoj tradiciji Đurđevdan se smatra za granicu između zime i leta, praznik vezan za: zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja kao što je slučaj sa Đurđevdanom. Predstavićemo vam samo neke od običaja:
Uoči Đurđevdana, mladi se opkupe i idu u polje gde beru đurđevak. Onda pletu vence od đurđevka i cveća. Vencima se okite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu, do sledećeg Đurđevdana. Ovo se čini da bi godina i dom bili „berićetni“ – „Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru“.
Uoči Đurđevdana, običaj je i da domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje: dren, pa za njim zdravac, i na kraju grabež. To se zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći. Ujutru se svi ukućani redom umivaju vodom: deca – „da budu zdrava kao dren“, devojke – „da se momci grabe oko njih“, stariji – „da budu zdravi“, itd. Još jedan zanimljiv običaj i verovanje je da ako devojka noć pre Đurđevdana, pre spavanja, bez razgovora sa ostalim ukućanima, oguli crvenu jabuku, a ne prekine koru i tu koru zamota u maramu i stavi pod jastuk, u toku noći će, prema verovanju, sanjati ljubav svog života.
Na Đurđevdan, rano, pre zore, odlazi se u prirodu sa dragim ljudima na „đurđevdanski uranak“ na neko zgodno mesto u šumi, na proplanku ili pored reke. Za uranak se pripreme jelo i piće i proslavlja se u igri i veselju.
Đurđevdanska trpeza zavisi od toga kako “pada” praznik – posno ili mrsno. Ove godine trpeza će biti posna. Kako je svako slavlje nezamislivo bez dezerta u vidu kolača i torti, ZEBRA SWEETS se potrudila da vas ne razočara ni ovog puta. Svoju ponudu posnih torti su obogatili i novom tortom prepoznatljivog jafa ukusa – čoko oranž.
Pored čoko oranž torte, tu su i torta od čokolade, šumskog voća, kao i švarcvald torta:
Cene ovih torti su:
1,5kg – 950,00
2,1kg – 1300,00
3,0kg – 1650,00
Pored torti, Zebra SWEETS nudi i posne kolače:
0,5kg – 550,00
1,0kg – 1100,00
Zebra SWEETS se na FBu nalazi ovde.
Prodajni objekti (gde možete naručiti/kupiti torte i kolače) su na sledećim lokacijama:
– TC Gradski Dom, Dr. Zorana Đinđića 10, 034/367-400
ponedeljak – subota 08:00-20:30, nedelja 10:00-15:00
– Erdoglija, Daničićeva 109 (preko puta „Y“ ipsilona), 034/356-500
ponedeljak – subota 08:00-20:00, nedelja 10:00-15:00
– Zebra Cuba, Dr. Ilije Kolovića 1 (kod I gimnazije), 034/332061
ponedeljak – subota 09:00-20:00, nedelja 10:00-15:00
– Zebra Aerodrom, Trznica na Aerodromu, 034/355-338
ponedeljak – petak 07:30-20:00, subota – nedelja 07:30-15:00
– Zebra Proizvodnja, Tome Vucica 31. 034/323671
