Bio je ovo vrlo ambiciozan projekat i vrlo nezahvalan za sve aktere kada je kritika u pitanju. Nije bilo lako portretisati velikane jugoslovenske košarke, a još je bilo teže učiniti to u razdoblju od nekih 25 godina, usled mnogobrojnih retrospekcija, tj. ‘flešbekova’, u filmu Bićemo prvaci sveta. Radnja filma smeštena je u 1970. godinu, u vreme završnice Svetskog prvenstva u košarci, koje se po prvi put održavalo u Jugoslaviji. Jedna sjajna generacija košarkaša, iako osakaćena prevremenom smrću Radivoja Koraća, uspela je da po prvi put osvoji zlato na nekom velikom takmičenju (nakon dva srebra na prethodna dva). Nije bilo klasičnog finala, iako su autori filma pokušali da izbegnu tu činjenicu. Timovi su se za medalje borili u grupi od šest članova i najvažnije utakmice bile su između SAD-a, SSSR-a i Jugoslavije. U pretposlednjem meču Jugoslavija je igrala sa SAD-om (amaterskim timom, naravno, jer ne bismo imali nikakve šanse da su u ekipi bili Vilt Čemberlen, Bil Rasel i drugari) i pobeda nam je garantovala prvo mesto. Igralo se u Tivoliju i euforija je jasno bila na jako visokom nivou. Dakle, linearna radnja filma smeštena je u dan te utakmice i u laganom ritmu predstavljeni su nam protagonisti.
Nebojša Popović
Mladi student glume Strahinja Blažić dobro je odigrao svoju ulogu, naročito kao mlađa verzija Nebojše Popovića, čoveka sa članskom kartom Crvene Zvezde na kojoj je pisalo 1 , pionira košarke u Jugoslaviji i velikog šampiona. Osvojio je čak 10 uzastopnih titula prvaka Jugoslavije sa Zvezdom – kao igrač i kao trener – a uz to je vodio i žensku ekipu sa kojom je osvojio 7 uzastopnih titula. Popović iz 1970. je glavni urednik RTS-a i košarkaški funkcioner i ima 47 godina, što baš i nije moglo da se predstavi na sjajan način od strane mlađanog Blažića. Pa ipak, solidan nastup i lep uvod u karijeru, koja ima veliki potencijal.
Radomir Šaper
Maltene anoniman današnjim generacijama, ali čovek izuzetnih zasluga za jugoslovensku košarku. Miloš Biković je odradio posao. Nije bila zahtevna uloga, jer Raša Šaper nije dostigao taj nivo popularnosti poput ostalih, tako da je Biković svoje odigrao ‘šmekerski’, slično kao i u ‘Montevideu’, iako sa manje minuta na sceni i manje teksta. Prolazna ocena jer nije toliko zapažen.
Aleksandar Nikolić
‘Profesor’ važi za ‘Oca jugoslovenske košarke’ i mladu verziju vrlo simpatično portretiše Marko Janketić (sin Miše Janketića), ali ne uspeva da iznese Acu Nikolića iz 1970. koji tada ima već 46 godina i tri decenije košarkaškog iskustva. Marko solidno glumi -ne briljira – ali unosi na scenu harizmu koja osvežava i ima odličnu sinergiju sa ostalim glumcima.
Borislav Stanković
Jedini živi član ove četvorke i jedna izuzetna ličnost. Aleksandar Radojičić se sjajno snašao u ovoj jako zahtevnoj ulozi. ‘Balerina’ (nadimak njegovog lika iz ‘Montevidea’) odlično ocrtava i mladog Stankovića, centra Zvezde, ali i starog Boru koji utabava veliku internacionalnu funkcionersku karijeru (Generalni sekretar FIBA-e skoro tri decenije). Možda malo predobro građen za tadašnjeg košarkaša (iako je za ulogu nabacio čak 13 kg i drastično udebljao svoje izvajano telo za samo dve nedelje – na čemu mu svaka čast), ali svakako dobar glumac, na čiji performans bi i vremešni Bora morao biti ponosan.
Ranko Žeravica
Sergej Trifunović imao je isti broj godina tokom snimanja filma, kao Ranko tokom prvenstva 1970. Malo smeta što je Žeravica bio mlađi od sva četiri prethodna lika, a Sergej od nekih glumaca stariji i dve decenije. Njegova gluma takođe može da smeta ljubiteljima košarke jer je evidentno da je Sergej u ovom filmu glumio Sergeja i vrlo slabo imitirao velikana jugoslovenske košarke, koga je autor ovog teksta upoznao i nije uspeo da primeti neku naročitu sličnost, osim možda karakterističnog ‘ne?’ na kraju rečenica. Energija i entuzijazam su tu, kao i po koji sentimantalni nastup, ali mora se priznati da je imitacija slaba i da je Sergej mogao mnogo bolje.
Što se ne može reći za Lazu Ristovskog koji je maestralno odglumio Tita (po drugi put). Iako je imao svega nekoliko scena i iako su kadrovi bili uglavnom ograničeni na profil, Ristovski briljira kao Tito i zaista daje dodir starog komunizma. Još veći ‘dodir komunizma’ vidimo u nastupu hrvatskog glumca Leona Lučeva, koji igra oficira KNOJ-a i koji je najveći (da ne kažem ‘jedini’) komičar u filmu. Ostatak glumačke postave sporedan je i vredi izdvojiti samo ‘košarkaše’. Interesantno je recimo da se Zvezdin gorostas Boban Marjanović pojavljuje u ulozi velikog sovjetskog centra Krumniša, kao i da Stefan Kapičić glumi svog oca i što je još interesantnije, čuvenog Krešimira Ćosića glumi njegov sin Krešimir Petar Ćosić. Petar ima isto godina sada koliko i Ćosa tada i veoma liče (logično), s tim što je Petar stao na 2,00m dok je njegov otac tada imao 2,11m. Pa ipak, u skali se i to uklopilo jer su ostali glumci mahom 10-15 cm niži od ljudi koje su glumili. Ivo Daneu, Rato Tvrdić i drugi – bilo ih je lepo videti na platnu,
Priznanje ide scenografiji i kostimografiji – većinu stvari su pogodili! Od odeće, preko frizura, pa do koševa i svih drugih predmeta. Odlična produkcija, zaista. Priča je sentimentalna, zanimljiva, i lepo je bilo videti neke kuriozitete – poput prelaska iz Zvezde u Partizan, prvog koša u istoriji SP (delo Nebojše Popovića) i generalno stanje u tadašnjoj Jugoslaviji – ali dijalozi i scenario uopšte i nisu na nekom zavidnom nivou jer je evidentno da scenaristi nemaju mnogo veze sa košarkom. Mnogo je tu zanimljivih košarkaških anekdota ostalo neizrečeno. Svaka čast na akviziciji Džona Sevidža, koji glumi Vilijama Džonsa, jednog od osnivača FIBA-e. Legenda iz mjuzikla ‘Kosa’ autentičan je Amerikanac i daje posebnu draž filmu. Tadašnja igra pod obručevima realistično je prikazana, a u filmu ne izostaje ni ljubavna priča (fokus na Popovića), iako je i to moglo bolje.
Na skali od 1 do 10, Bićemo prvaci sveta od mene dobija 7 i vredi odlaska u bioskop, ali ostaje žal što je jedna takva priča mogla biti ispričana mnogo bolje. Da li će serija popuniti rupe iz filma, ostaje da se vidi.
SVIĐA VAM SE ČLANAK, PODRŽITE NAS!
[efb_likebox fanpage_url=”https://www.facebook.com/lokalnoglobano” box_width=”250″ box_height=”” colorscheme=”light” locale=”sr_RS” responsive=”1″ show_faces=”1″ show_header=”1″ show_stream=”0″ show_border=”1″ ]
