U momentu kada se deo roditelja žali na metode vaspitanja bez batina, imam potrebu da iznesem svoje viđenje vaspitanja dece. Do sada je napisano mnogo tekstova zašto model vaspitanja bez batina nije dobar…
Pre svega, trebalo bi da odgovorite na sledeće pitanje: da li želite da Vas deca slušaju zato što Vas vole i poštuju ili zato što Vas se boje. Iako lupnuti dete po zadnjici ima kratkoročni učinak, na duge staze taj učinak se ne isplati, jer dete kratkoročno nauči lekciju, ali na duže staze se uči nasilju. Roditelji često pribegavaju metodi lupkanja kada su iscrpeli sve druge metode. Ono što bi trebalo da znate jeste da je moguće odgojiti decu bez telesnog kažnjavanja.
Evo zašto ja mislim da nije dobro tući decu.:
Optimalni razvoj deteta treba da se odvija u sredini bez nasilja i sredini punoj ljubavi i podrške. Setite se kako je izgledalo kad ste sami bili dete: svet je bio tako uzbudljivo mesto! Nije bilo osuda, nije bilo obaveza, nije bilo posla, nije bilo ničega što bi smetalo da se bavite zabavnim i zanimljivim stvarima! Tokom tog vremena ste naučili najviše. Lupkanje umanjuje sposobnost učenja. Kada je dete opušteno i kada ne strepi, tada je njegovo mozak spreman da prihvati i upamti nove stvari. Međutim, ako ga lupnete, dete će biti uplašeno, ljuto, pa neće razmišljati o novim stvarima koje su oko njega, nego o tome kako da izbegne sledeći lup po zadnjici. Deca koja žive u strahu od telesnog kažnjavanja su u stalnoj strepnji, pa takvo stanje nije pogodno za učenje novih stvari. Sem toga, razmislite da li bi bili sposobni sami da živite u stalnoj strepnji. Priznajem, ja ne bih.
Ako primenjujete lupkanje kao metodu u vaspitanju, šaljete poruku Vašoj deci da je nasilje ok. Kako ćete objasniti detetu da se ne tuče sa drugom decom, ako batine koristite kao izvor discipline? U jednom trenutku lupnete dete, u drugom trenutku mu kažete da nije u redu da to radi… na taj način samo zbunjujete dete. Ako dete ne odgovori na zahtev odrasle osobe očekivano (npr. kažete mu da prestane da skače, jer će slomiti nešto, ono ne prestane, pa slomi), pa zbog toga dobije batine, ono je naučilo lekciju. Samo ta lekcija nije baš onakva kakvoj se nadate. Naime, dete je naučilo da se nasilje isplati – tražili ste da prestane da skače, nije prestalo, dobilo je batine i prestalo ergo nasilje se isplati.
Batine mogu dovesti i do ozbiljnih povreda. Istraživanja pokazuju da tokom vremena roditelj koji tuče decu, svaki put udari malo jače dete. Kada blago lupkanje prestane da deluje, roditelji mogu upotrebiti veću silu za udaranje, a sve to vodi i do ozbiljnijih povreda. O psihičkim posledicama tek da ne pričam.
Batine uništavaju samopoštovanje. Kada tučete dete, ono oseća tugu, zbunjenost, strah. Dete se čak može osetiti i nevoljeno. Iako ne želite da se dete oseća ovako, velike su šanse da, ipak, hoće. Sve ovo uništava dečje samopoštovanje…
Postoje i načini za vaspitanje, koji ne uključuju strah kao glavni motivator. Disciplina, u stvari, predstavlja vodič. Vođenje znači učenje. Kada kažnjavamo decu, izostavljamo vođstvo. Još dok su moja deca bili bebe, uspostavili smo neka pravila, kojih se i danas držim. Šta vam savetujem? Ovo:
- postavite granice deci dok su još bebe
- aktivno komunicirajte sa decom, još od perioda kad su bebe i kad se možda čini da ništa ne razumeju
- blago pokažite da neodobravate nepoželjno ponašanje
- razgovarajte sa decom o svojim osećanjima
- stavite se na njihovo mesto da bi mogli da shvatite zašto nešto rade (OVO JE KLJUČNO!!!)
- ponudite im alternative
- kad deca počnu da prave nered ili da se ponašaju nepoželjno, promenite im fokus – zaokupite im pažnju nečim drugim
- budite dosledni i uradite šta kažete da ćete uraditi. (npr. ako kažem da nema crtaća ceo dan, jer nisu ispoštovali dogovor – onda taj dan nema crtaća)
- ohrabrite decu kada pokušavaju neštio da urade, a ne mogu
- kada urade nešto što nije ok, pričajte o njihovim postupcima. Neka vanm se usta osuše dok ne shvate zašto to nije ok. Nemojte sami pričati zašto nešto nije ok, već pitajte njih zašto misle da to jeste ok, a zašto misle da nije. Kada dođete do tačke da su shvatili da nešto nije ok, pitajte šta bi uradili sad u toj situaciji.
- ponudite im ideje i rešenja – ponekad deca ne zanju šta bi radila, pa nije loše da ih usmerite.
Vaspitanje dece bez batina je moguće.
Uvek kad me iznervira neki njihov postupak, da se pušim od besa, pobegnem napolje da se izduvam. Nikad ne odreagujem na prvu loptu sa njima. Kad se smirim, vratim se, pa popričamo da li je to ok ili nije. Primera radi, jednom su mi srušili monitor i, prirodno, razlupao se. Nov monitor. Otrčala sam u sobu, izvrištala se u jastuk od muke, isplakala, a onda se vratila do njih i smireno smo pričali pored monitora. Shvatili su da nemamo više monitor, pa da nema ni kompa. Posle nedelju dana smo popravili monitor i sad jako paze na njega (nema više pipanja, okretanja monitora, mrdanja…).
Dakle, sve može bez batina. Sve što vam treba su ljubav, razumevanje i strpljivost. Samo to – ništa više..
Izvor fotografija: flickr.com
SVIĐA VAM SE ČLANAK, PODRŽITE NAS!
[efb_likebox fanpage_url=”https://www.facebook.com/lokalnoglobano” box_width=”250″ box_height=”” colorscheme=”light” locale=”sr_RS” responsive=”1″ show_faces=”1″ show_header=”1″ show_stream=”0″ show_border=”1″ ]
